Finansije i Osiguranje - Srbija

Naknade i provizije banaka i do 1.500 evra!

Poslovne banke u Srbiji nemilosrdno naplaćuju građanima sve vrste provizija i naknada, koje dostižu neverovatnu cifru od čak 1.500 evra.

Poslovne banke u Srbiji su u periodu od početka godine do kraja trećeg kvartala ostvarile 27,6 milijardi dinara po osnovu prihoda od naknada naplaćenih stanovništvu i privredi. Ostvareni prihodi su veći od ukupnog profita poslovnih banaka u Srbiji, što je iznenađujuće, imajući u vidu da su kamate osnovni izvor prihoda, ali i ukazuje na važnost ovih naknada za ostvarivanje profita banke.

Na listi poslovnih banaka koje su naplatile najviše naknada su: "Banca Intesa" (5 milijardi dinara), "Poštanska štedionica" (3,5 milijardi dinara) i "Komercijalna banka" (3,2 milijardi dinara). Najviše naknade ovih banaka mogu se velikim delom pripisati i ogromnom broju klijenata. Najmanje prihoda od naknada su ostvarile dve srpske banke sa centralama na Kosovu i Metohiji, "Razvojna banka Vojvodine", "Opportunity banka", "Moskovska banka" i "Jubmes banka".

Iako su ukupno ostvareni prihodi od naknada veći u prvih 9 meseci ove godine, nego u istom periodu prošle, mora se napomenuti da bi rezultat bio mnogo veći da tokom ove godine masovno nisu odobravani subvencionisani krediti građanima i privredi. Naime, država je poslovne banke koje su učestvovale u ovom projektu obavezala da pri odobravanju kredita ne naplaćuju naknade za obradu kredita veće od 0,5%, što je bar za 10% umanjilo prihode banaka po ovom osnovu.

Poslovne banke naplaćuju različite vrste provizija i naknada od privrede i stanovništva. To su naknade za vođenje tekućih računa, za obavljanje menjačkih poslova, za realizaciju naloga transfera novca u zemlji i inostranstvu, izdavanje različitih potvrda, naknade za obradu kreditnih zahteva, naknade za prevremenu otplatu kredita i slično.

Visina naknada i provizija se kreće od najnižih, za obradu naloga za prenos ili menjačke poslove, do najviših, za obradu kreditnih zahteva.

Naknade za obradu kreditnih zahteva se naplaćuju kao procentualni deo isplaćenog kredita i različite su zavisno od vrste kredita. Tako, na gotovinske, potrošačke i auto kredite, naknade za obradu kreditnih zahteva se naplaćuju u visini od 2-3,5% od odobrenog kredita. Kada su u pitanju stambeni krediti, naknade se naplaćuju u visini od 0,5% do 2% zavisno od modela stambenih kredita. Jednostavnom računicom se dolazi do neverovanih visina bankarskih naknada: za gotovinski kredit u visini 3.000 evra, naknada poslovne banke može dostići visinu od 105 evra. U slučaju stambenog kredita u vrednosti od npr. 75.000 evra, što je prosečna vrednost stambenog kredita za kupovinu stana u Beogradu, visina naknade poslovne banke može dostići neverovatnih 1.500 evra. Navedeni iznosi jasno pokazuju da pored kamata, naknade za obradu kreditnih zahteva predstavljaju izvrstan izvor prihoda za poslovne banke.

Uz naknade za obradu kreditnih zahteva, jedna od najskupljih bankarskih naknada je naknada za prevremenu otplatu kredita ili dela kredita. Naime, poslovne banke će vam, u slučaju da se odlučite da ranije otplatite svoja zaduženja, naplatiti 3-5% naknade na sumu koju prevremeno otplaćujete. Ova naknada je po visini vrlo slična naknadi za obradu kreditnog zahteva, ali je poslovne banke mnogo ređe naplaćuju, jer slučajevi prevremene otplate nisu toliko zastupljeni u bankarskom poslovanju kao obrade kreditnih zahteva.